"Dani napuštenosti" - Elena Ferante PRIKAZ I PSIHOLOŠKA ANALIZA

🕮 Ime romana: Dani napuštenosti

Autor: Elena Ferante

📜Izdavač: Booka

Moćno pero italijanske spisateljice Elene Ferante najpre sam se upoznala kroz njenu tetralogiju "Moja genijalna prijateljica" i ubrzo shvatila da ću biti uvučena u sve njene romane.

Roman Dani napuštenosti drugo je njeno delo koje sam pročitala i predstavlja moćnu psihološku dramu o emotivnom raspadu žene, glavne junakinje Olge suočene sa izdajom i samoćom. Ova snažna i intimna priča istražuje duboke slojeve odsustva smila, emocionalnog bola, suočavanja sa fazama gubitka kroz samopercepciju, pružajući čitaocima sirov i nemilosrdan uvid u psihu žene u krizi.

izvor slike: https://booka.rs/

Ne mogu da ne pomenem snažan utisak koji je Bookina korica ovog romana ostavila na mene. Slika sa naslovne korice perfektno oslikava suštinu psihičkog i emocionalnog stanja glavne junakinje, kao i njenu glavnu prepreku koje će tokom romana pokušavati da savlada, a koju bih ja opisala kao rasparčanost svoje lilčnosti usled snažne i neočekivane životne promene. Ovu rasparčanost povezujem sa Olginom identifikacijom sa svojim životnim ulogama, posebno ulogom supruge i mogućim anskioznim obrazcem afektivnog vezivanja o kome ću više pisati u daljem tekstu u odeljku gde analiziramo lik kroz psihološke koncepte.

Radnja romana

Glavna junakinja, Olga, je žena u svojim ranim četrdesetima, supruga i majka dvoje dece, koja se suočava sa šokantnim gubitkom – muž, Mario, je iznenada napušta nakon mnogo godina braka. On ne daje razloge osim nejasnog objašnjenja da mu treba novi početak, međutim u toku romana saznajemo šta je bila inicijalna kapsula koja je navela Maria da napusti Olgu i svoju decu, dečaka Đanija i ćerku Ilariju.

Elena Ferante započinje ovaj roman roman veoma smelo, direktno na tački pucanja Ogine ustaljene, ušuškane svakodnevnice i stabilne životne rutine, uz rečenicu:

Jednog aprilskog poslepodneva, odmah nakon ručka, muž mi je saopštio da me ostavlja.

Od tog trenutka do kraja romana pratimo Olgino suočavanje sa novonastalom situacijom koju je ona doživela kao razarajući presek. Poput gotovo svih junakinja Eleninih romana, i Olga ima istančanu i izraženu introspekciju koja i jeste forma romana koja se naziva tok misli. Napuštenost i osećaj poniženja ubrzo se pretvaraju u niz intenzivnih i mučnih emotivnih stanja kroz koja Olga prolazi – od neverice i bola, preko besa i opsesivne analize prošlosti, do potpune unutrašnje dezintegracije.

Kako dani prolaze, Olga se sve više povlači u sebe, gubeći dodir sa stvarnošću. U vrtlogu bola i ogorčenosti, ona se suočava sa emocionalnim raspadom i nestabilnošću koja se jasno vidi u određenim neobuzdanim i ishitrenim emocionalnim reakcijama i postupcima koje Olga ispoljava, a koji nisu svojstveni njenoj prirodi.

Naša glavna junakinja nosiće se i sa fizičkim i psihičkim simptomima koji dovode njeno telo i um do krajnjih granica izdržljivosti. Atmosfera postaje klaustrofobična, a čitava priča dostiže vrhunac u napetim i gotovo halucinantnim scenama u kojima se mešaju realnost i njena unutrašnja previranja.

Pitanja koja nas vuku ka daljem čitanju su:

• Da li će Olga uspeti da prebrodi svoju krizu smilsa i preformiliše svoje postojanje odvojeno od celine koju je činio njen brak sa Mariom?
• Da li će se Olgin muž njoj vratiti?
• Da li će ona sastaviti slomljene fragmente sebe, svog duha i svoje ličnosti u jednu samostalnu, smislenu celinu?

Psihološka analiza lika:

Razmatrajući lik Olge kroz psihološku prizmu osetila sam potrebu da analiziram njeno ponašanje kroz dva koncepta u psihologiji: Prvi je koncept koji se u psihologiji naziva AFEKTIVNA VEZANOST, a drugi se odnosi na faze žalovanja nakon gubitka. Krenimo od prvog koncepta.

1.Teorija afektivne vezanosti koja potiče iz teorije afektivnog vezivanja Džona Bolbija, britanskog psihijatra i psihoanalitičara i kasnijih istraživanja Meri Ejnsvort, dečijeg psihologa koja se usko bavila razvojnom psihologijom. Teorija afektivne vazanosti ističe da postoje 4 stila ili obrazaca vezivanje koja stičemo u kontaktu sa roditeljem staraocen, a koja oblikuju formu našeg daljeg ponašanja i vezivanja za ostale osobe tokom našeg života. Prema ovoj teoriji postoje 4 obarazaca afektivne vezanosti:

1. Sigurni stil vezanosti
2. Anksiozno-ambivalentni stil vezanosti
3. Izbegavajući stil vezanosti
4. Dezorganizovani stil vezanosti

Olgino ponašanje u romanu Dani napuštenosti može se posmatrati kroz prizmu anksiozno-ambivalentnog obrasca afektivnog vezivanja.

Šta je anksiozno-ambivalentni obrazac vezivanja?

Osobe sa ovim stilom vezivanja doživljavaju odnose kao izvor intenzivne emotivne nesigurnosti. One često:

• Traže visok nivo bliskosti i potvrde od partnera,
• Imaju strah od napuštanja i odbacivanja,
• Pokazuju sklonost ka emocionalnim oscilacijama (od idealizacije do ljutnje),
• Intenzivno reaguju na stvarne ili percipirane pretnje vezi.

Kako se ovo manifestuje kod Olge?

• Zavisnost od supruga kao izvora identiteta

Olga je svoj identitet značajno gradila kroz ulogu supruge i majke. Napuštanje od strane muža doživljava ne samo kao emotivni udarac, već i kao gubitak sopstvenog bića. Osećaj nesigurnosti i strah od samoće karakteristični su za osobe sa anksiozno-ambivalentnim stilom vezivanja.

• Opsesivno razmišljanje i preplavljujuće emocije

Nakon što je Mario napusti, Olga prolazi kroz intenzivne emocionalne oscilacije – od tuge i očaja, preko besa i pokušaja da shvati „gde je pogrešila“, do opsesivne analize njihove prošlosti. Ovakvo ponašanje je tipično za anksiozno-ambivalentne pojedince koji se, u kriznim situacijama, preterano fokusiraju na gubitak odnosa i pokušavaju da pronađu način da ga povrate.

• Autodestruktivne reakcije i gubitak kontrole

Olga doživljava epizode potpune emocionalne i fizičke disfunkcionalnosti – njena svakodnevica postaje haotična, zanemaruje decu i kuću, doživljava telesne simptome i halucinacije. Ovakvi intenzivni odgovori na stres često se javljaju kod osoba sa nesigurnim stilovima vezivanja, posebno kada se suoče s naglim prekidom bliskog odnosa.

• Ambivalentan odnos prema mužu

Iako oseća bes i prezir prema Mariju, Olga istovremeno ne može da ga potpuno „pusti“ – stalno analizira njihov brak, pokušava da razume njegove postupke i priželjkuje odgovore. Ova unutrašnja borba između ljutnje i želje za povezivanjem jedan je od ključnih aspekata anksiozno-ambivalentnog vezivanja.

Olgina emotivna kriza u Danima napuštenosti može se tumačiti kao posledica njenog nesigurnog vezivanja, gde napuštanje od strane partnera pokreće snažnu emocionalnu regresiju i gubitak stabilnosti. Elena Ferante izuzetno realno prikazuje psihološku dinamiku osobe sa ovim obrascem vezivanja – kroz preplavljujuće emocije, unutrašnje konflikte i opsesivno preispitivanje prošlosti.

2.Drugi psihološki koncept koji sam primetila u romanu Dani napuštenosti odnosi se na i psihološki koncept faza tugovanja, koji je razvila Elizabet Kibl-Ros (Elisabeth Kübler-Ross). Ovaj model opisuje pet faza kroz koje ljudi prolaze kada se suoče sa značajnim gubitkom. Iako faze nisu uvek linearne i ne prolaze svi kroz njih istim redosledom, Olgina priča pokazuje njihovu prirodnu progresiju:

1. Poricanje („Ovo ne može biti stvarno“)

Kada je Mario napušta, Olga isprva ne može da prihvati realnost. Njena prva reakcija nije eksplozivan bol, već stanje šoka i neverice. Pokušava da funkcioniše kao da se ništa nije promenilo – održava svakodnevnu rutinu, brine se o deci, ali sve vreme oseća da se svet oko nje urušava.

➡ Psihološki aspekt: Poricanje je mehanizam odbrane koji privremeno štiti psihu od preplavljujućih emocija.

2. Bes („Kako je mogao da mi ovo uradi?“)

Kako realnost počinje da se probija kroz zid poricanja, Olga se prepušta besu. Oseća se izdano, poniženo i ljuto – ne samo na Marija, već i na sebe, decu, pa čak i na prošlost. Njene reakcije postaju impulsivne i agresivne:

• Počinje da opsesivno analizira prošlost tražeći „znake“ izdaje,
• Ponižava sebe pokušavajući da se uporedi sa novom partnerkom svog muža,
• Iskaljuje bes na deci i ljubimcu, gubeći kontrolu nad svojim ponašanjem.

➡ Psihološki aspekt: Bes je faza u kojoj osoba pokušava da pronađe nekog ili nešto odgovorno za bol. U Olginom slučaju, to je njen muž, ali i društvo koje je naučilo žene da im brak bude centar identiteta.

3. Pregovaranje („Možda bih mogla nešto da promenim...“)

U ovoj fazi ljudi često pokušavaju da pronađu način da „vrate stvari na staro“. Iako Olga ne moli Marija da se vrati, ona ipak traži objašnjenja i pravda se time da bi mogla da bude drugačija. U njenoj glavi, još uvek postoji nada da će se on pokajati.

• Intenzivno analizira svoje ponašanje u braku, pokušavajući da pronađe gde je „pogrešila“.
• Razmišlja o tome kako bi mogla da promeni svoj izgled, ponašanje ili način razmišljanja.
• U nekom trenutku čak mašta o tome da se on vrati, ali ovoga puta pod njenim uslovima.

➡ Psihološki aspekt: Pogađanje je pokušaj uma da ponovo uspostavi kontrolu nad situacijom. Ljudi često razmišljaju „Šta bih mogao/la da uradim drugačije da bih sprečio/la gubitak?“

4. Depresija („Sve je besmisleno...“)

Kada shvata da se njen brak definitivno završio i da povratka nema, Olga upada u stanje duboke depresije i emocionalne iscrpljenosti. Ovo je najintenzivnija faza njenog psihološkog raspada:

• Povlači se iz društva i zanemaruje brigu o sebi,
• Doživljava epizode gubitka kontakta sa realnošću,
• Osnovne funkcije (briga o deci, hrana, spavanje) postaju ogromni izazovi.

Ova faza je ključna jer Olga dostiže dno – emocionalno, fizički i psihološki. Scene u stanu, u kojima ona gotovo gubi razum, predstavljaju vrhunac njenog pada.

➡ Psihološki aspekt: Depresija je faza prihvatanja realnosti, ali u najtežem obliku – kada osoba oseća da nema izlaza. Ovo je kritičan trenutak kada ili ostaje zaglavljena u patnji ili počinje da se uzdiže.

5. Prihvatanje („Mogu da preživim bez njega.“)

Iako Olga ne prolazi kroz nagli preokret, na kraju romana vidimo znake prihvatanja. Ona shvata da život ide dalje i da je ona sposobna da preživi – čak i da pronađe novi identitet izvan uloge supruge. Njeni postupci koji ukazuju na ovu promenu uključuju:

• Povratak rutini i brizi o deci,
• Pronalazak unutrašnje snage da nastavi sama,
• Osećaj olakšanja – ne zato što je patnja nestala, već zato što više ne upravlja njenim životom.

➡ Psihološki aspekt: Prihvatanje ne znači sreću ili potpuno izlečenje – znači prepoznavanje realnosti i sposobnost da se nastavi dalje bez opsesivne vezanosti za prošlost.

Olgino putovanje kroz gubitak kao proces transformacije

Olgin put kroz faze gubitka nije samo proces žaljenja za izgubljenim brakom, već i proces samootkrivanja. Kroz bol, ona polako dolazi do spoznaje da njen identitet nije vezan za supruga i da može da pronađe snagu u sebi.

📌 Ključne poruke njenog putovanja kroz faze gubitka:

✔ Gubitak nije samo kraj – on je i prilika za novi početak.

✔ Bol je neizbežan, ali kroz njega možemo postati jači.

✔ Naš identitet ne zavisi od drugih – možemo ga izgraditi iznutra.

Olga započinje roman kao žena koja je definisana kroz brak, a završava ga kao neko ko, uprkos bolu, počinje da pronalazi novu verziju sebe.

Teme i simbolika

Ferante kroz ovaj roman istražuje teme napuštenosti, gubitka identiteta, ženskog iskustva bola i preobražaja. Olga nije samo žena koju je napustio muž – ona je žena koja mora da preispita sopstvenu vrednost izvan uloge supruge i majke. Osećaj napuštenosti nije samo fizički već i egzistencijalni – ona shvata koliko je svoju ličnost podredila ulozi u braku i porodici.

Jedan od ključnih simbola u romanu je fizičko i mentalno zaključavanje unutar stana – prostor koji postaje metafora njenog unutrašnjeg stanja. Dok se stan puni vrućinom, prljavštinom i nesnosnim nemirom, Olga se sve više gubi u sopstvenom nestabilnom emocionalnom i mentalnom stanju.

Elena se inače gotovo u svim svojim romanima bavi temama preobražaja žene, vodeći svoje ženske likove od urušavanja njihove slike o sebi, preko dubinske analize svog stanja i ispitivanja svojih uloga, sve do preobražaja koji dovodi junakinje do osnaživanja. Zato verujem da svaka žena treba pročitati makar jedan Elenin roman.

Stil i naracija

Ferante piše beskompromisno, sirovo i brutalno iskreno. Jezik je intenzivan, pun unutrašnjih monologa, kratkih i oštrih rečenica koje prenose osećaj pometenosti i nervne napetosti. Olga je narator priče, a njeno subjektivno pripovedanje omogućava čitaocu da duboko zaroni u njen um i oseti svaki trenutak njenog bola i ludila.

Zaključak

Dani napuštenosti je moćan roman koji realistički i bez ulepšavanja prikazuje emocionalni slom i proces ponovnog pronalaženja sebe. Elena Ferante briljantno oslikava žensku psihu u trenucima krize, čineći ovu knjigu ne samo romanom o bolu, već i pričom o ženskoj snazi i preživljavanju. Ukoliko tražite delo koje vas neće ostaviti ravnodušnim i koje secira emotivne dubine ljudske patnje, ovaj roman je nezaobilazno štivo.

Kakvi su vaši utisci o ovom romanu? :)

Uživajte u čitanju,

Vaša Sanja