Ode Ljubomir

„Nadživeće on mene, pazi šta ti kažem!“

Tako, iz dana u dan, jedan čovek govori o svom ocu.

I nije to baš želja da ga nadživi.

Otac se penje na tavan, sadi orahe, čisti oluke, jede pršutu i uporno radi sve ono zbog čega sin sve više veruje da je njegov otac neuništiv.

Sin ga ne podnosi. Nervira ga što postoji, nervira ga što se pentra po merdevinama, nervira ga što ništa ne može da mu se desi i naročito ga nervira pomisao da bi ga taj čovek zaista mogao nadživeti.

A onda otac padne u postelju.

Lekar. Kateter. Nespavanje. Ječanje. Pokidane cevčice.

I, najzad, smrt.

Sin prima saučešća, obliven suzama i naručuje najveću moguću umrlicu za „Politiku“.

Priča o čoveku koji oca Ljubomira ne može da smisli, oca koji nikako da umre i sinu koji, kad otac konačno umre, brzo pronađe odgovarajući izraz lica.

1. Ode Ljubomir
2. Prodajem auto
3. Ko je Parezanović?
4. Taj dan
5. Fotografija
6. Zbor stanara