Pulsiranje alter ega pred brendovima AlterEva
Pisci kratkih priča pred sobom uvek imaju zahtevan zadatak – kako da u sažetoj formi napišu priču koja će uspeti da zaokruži sve što joj je potrebno: temu, motiv i poentu – ali kada u tim literarnim vratolomijama podignu lestvicu vrednosti pa pomešanim žanrovima odjeknu izvanrednom glasnom porukom, onda je jasno da se ne radi samo o sjajnom književnom delu već i veoma talentovanom i snalažljivom književniku. Upravo je to postigao Martin Marković u svojoj zbirci Reklama i druge priče, pokazavši da je više od decenije razvijanje spisateljskog dara ne samo urodilo plodom nego je na dobrom putu da se izdvoji iz gomile mnogih i postane poznat po jedinstvenom izrazu i britkom prikazivanju sveta koji nas okružuje.
U 19 priča, koliko se nalazi u ovoj zbirci, prikazan je svet u malom zarobljen u simboličnom kavezu vlasnika tajanstvene kompanije AlterEvo, koja na manje ili više očite načine preko svojih neobičnih, neretko i bizarnih proizvoda, pokušava i, po svoj prilici, uspeva da agresivnim marketingom sebi podredi kupce. Svaki od likova koji se pojavljuju na ovim stranicama predstavlja njihove „žrtve” koje poput pauka love u svojoj mreži, indirektno im se rugajući koliko je dalek i klizav put od najdubljih želja do mogućnosti da se iste ostvare a ponekad i bez povratka kada se oni umešaju u njihove sudbine.
Čitanjem ovih priča ne može se prenebregnuti pomešanost raznovrsnih osećanja isto koliko i pomešanost žanrova uprkos njihovom kratkom i sažetom obimu. Međutim najviše dominira strah kao osnovno osećanje likova koje se preliva i na čitaoce unoseći im jezu, strepnju i neizvesnost elementima horora. Upotrebljavajući veoma često teme smrti, mističnog i onostranog koje se otvoreno mešaju sa realnošću, pisac se lako otiskuje u svet duhova i demona, humanoidnih čudovišta koja isisavaju dušu iz svih onih koji su, zarad ostvarenja nekih najbitnijih snova, spremni da svoju dušu trampe sa nečastivima. U sumornim atmosferama lavirinata svesti i podsvesti svojih junaka on nas vodi kroz zastrašujuće scene stvarnog i nadrealnog, iracionalnih snova i halucinacija i stvarnosti među kojima se granice sasvim lako brišu i ne zna se gde počinje jedno, a završava drugo. Bliže ili dalje, ali svakako najdragocenije uspomene lako hvataju u zamku čoveka osetljive duše, izmanipulisanog i prevarenog zloslutnim dohvatom ostvarenja želja, večno ga zarobljavajući u sopstvene mreže nervnih rastrojstava i hranjenja najužasnijih bića njegove mašte i zbilje.
Na drugom mestu je osećanje zabrinutosti kao posledica distopijskih elemenata u pričama. U svakoj od njih skriva se neko naizgled „prekretničko” naučno dostignuće, neka vrsta novog iskoraka ka zauzdavanju ili nadigravanju prirode, koji na kraju obavezno nose dalekosežne i nepopravljive posledice za celo čovečanstvo. Tehnološki napredna ljudska rasa tako postaje razapeta sopstvenim kompleksima više vrednosti, izjednačavajući se sa gospodarima sveta, iza čijih napumpanih ega ne stoje samo nezadovoljstva i patnje običnih „malih” ljudi već i više inteligencije koje na zagonetan način uspevaju da se domognu nove planete kao lakog plena ili ih ljudi sami, iz sopstvenog (ne)znanja puštaju u svoj naizgled savršeno ustrojen svet, koji je ništa drugo do opsena i večni tobogan nekontrolisanih spustova dobra i zla.
Tri priče koje se nalaze na početku, kraju i samoj sredini, poput čvrstog tkiva obgrljuju i prokrvljuju zbirku, udišući joj život koji poput svih misterioznih sfera, piramida, okeana, demona, ali i čiste duše čoveka, pulsira kroz stranice. One u sebi nose najjasnije podeljene i povezane elemente tragičnih i komičnih elemenata, satiru i stravu, tvoreći grotesku u svom najboljem izdanju. Nudeći najčudnije proizvode koji su se ikada pojavili na tržištu, pisac kroz njih na satiričan način upućuje gorko-dobroćudni podsmeh svim marketing ekspertima koji neretko prodaju maglu, perfidno ciljajući najranjivija mesta ljudske duše da na njima zgrnu profit. Tako se među reklamama AlterEva može pronaći najmorbidnije od najmorbidnijeg i pazariti od tableta za večni san i produžavanja vremena, antigravitacijskih bombi i savremenih tabli za prizivanje duhova sve do ponude za transplantaciju glave i Boo lutaka za sprdačinu sa ožalošćenima, naravno zajedno sa veštom ponudom opcija za plaćanje. Na taj način se prikazuje prava mala anatomija apsurda društva u kome živimo a čije se posledice prodaje i konzumiranja lako mogu ispratiti u ostalim pričama. U njihovom lovu na zaradu najlakše stradaju usamljeni, uplašeni, ostavljeni i otuđeni, stvarajući od kupaca likove spremne na mnoge (ne)moralne poteze u sopstvenom preživljavanju vratolomija sudbine, čineći ih čak i na tako skučenom prostoru kratke forme, kompleksnim i slojevitim junacima prema kojima često, kao čitaoci, gajimo ambivalentna osećanja.
Stvarajući priče kao pojedinačne sudbine (in)direktno uhvaćene u mrežu zloslutne kompanije za proizvodnju ljudskog stradanja i bede, na izvanredan način je satirom obuhvaćen, pored društva, i sam čovek, taj večiti potkusurivač sopstvenog alter ega. U retkim pobedama i čestim porazima nad samim sobom on sam popločava put lovcima na njegovu dušu, podnoseći sebe na oltar truleži i smrti za samo šaku slave i srk sreće, nudeći bolno jasnu istinu da dok god ima kupaca, mnogi AlterEvovi će imati šta da prodaju i na čemu da zarađuju. Tako zbirka od distopijske horor satire izrasta u psihološku noseći pred nama veliko ogledalo, ono isto koje kada sami spoznamo svoju vrednost, počinje da oslikava nadu u našim očima.
