Ako za dva minuta ne bude smak sveta, polomiću ovaj kišobran!
„Auh, bre, Ivana. Slušaš li ti uopšte radio? Na svakom su takvi oglasi. Znaš ono kad kažu: 'Slušate male i poslovne oglase'? E tako znaš.“
„Slušam i znam da to pričaju, al' nikad nisam razmišljala šta im to znači. Mislila sam... kao... ono... neka fora im... U stvari, nisam ništa ni mislila. Komšinica me pitala je l' može po meni da pošalje oglas za kozmetički salon. Ja rekla da ću da pitam, pa ću joj reći. Je l' može?“
„Nego šta nego može. Od toga ćete primati platu. Samo je pitaj kol'ko dana 'oće da joj puštate oglas i nek ti dâ pare i... eto... Sledeće što sam teo da kažem...“
„Koliko para da joj tražim?“
„Pa kolko dana bude tela da je oglašavaš. Oglašavamo... To lepo pomnožiš sa sto... i eto... nego sam teo još i...“
„Ali njoj je salon u kući, nije u poslovnom prostoru.“
„Je l' joj mali salon?“ pitala sam.
„Pa onako. Jeste... više je... kao... ono... omanji... nije nešto preterano veliki. Ali planira da do Nove godine sruši... U stvari, već je počela da ruši... da zid od spavaće sobe...“
