R & O

U kafiću "R&O" može da se popije kafa, rakija, kuvano vino, domaće vino koje možda više liči na sirće, a može i da se dođe bez prebijene pare.

Priča počinje 24. marta 1999. godine, uveče, u kafiću punom ljudi koji slušaju vesti o bombardovanju, raspravljaju o politici, čekaju da se javi neko ko je otišao negde i pokušavaju da shvate šta se, koji moj, dešava.

Ali "R&O" nije priča o ratu. Rat je samo vreme u kome se priča dešava.

Jer u "R&O" život, čak i kad je potpuno nenormalan, uporno insistira na svojim sitnim problemima. Gde je glinerica? Ko je uzeo bicikl? Zašto Maćo ne može da dobije rakiju? Da li je ovo domaće vino ili je neko samo sipao sirće u flašu? Ko ima drva? Ko kome duguje? Ko se javio, a ko nije?

Ljudi se svađaju, ogovaraju, pozajmljuju novac, prepričavaju tuđe gluposti, brinu jedni za druge i pokušavaju da sastave dan od onoga što im je ostalo.

A onda prođu godine.

Sedam godina kasnije, "R&O" je i dalje tu, ali više nije isti. Postaje i kladionica, ljudi se menjaju, neki odlaze, neki se vraćaju, neki razbole, a neki, na opšte zaprepašćenje, ostanu potpuno isti. Drva postaju tema od gotovo državnog značaja, dvanaest stepeni u lokalu sasvim pristojna temperatura, a razgovori i dalje mogu da odu u bilo kom pravcu.

"R&O" je priča o ljudima koji kroz godine prolaze zajedno, iako svako od njih ima svoj način da preživi život.

O prijateljstvu, porodici, siromaštvu, odlascima i povratcima, ljubavi, smrti, politici, poslu, grejanju, rakiji i svemu onome što se događa između dve kafe.

I o jednom mestu kroz koje vreme prolazi, dok ljudi ostaju za stolovima, pričaju svoje priče i raspravljaju se kao da će upravo od njihove rasprave zavisiti kako će završiti svet.

A možda i hoće.