Стефан Станишић - син свештеника Српске Православне Цркве, протојереја Милана и мајке Милене, рођен је 1. јула 2005. године у Беранама. Првих 10 година свог живота провео је у Рожајама гдје је његов отац тада вршио свештеничку службу, а тамо је започео основно школовање и завршио прва 4 разреда. Потом се услед промјене очеве парохије, његова породица преселила у Бијело Поље, где Стефан завршава преосталих 5 разреда основне школе и средњу електро-економску школу, смјер информационих технологија, након чега планира наставак свог школовања на православном богословском факултету у Београду.

Стефан највећу инспирацију за мисију у коју је кренуо поналази у Светом Сави и на питање како је одлучио да крене овим путем, Стефан одговара овако:

,,Хвала ти Свети Оче Саво.

Нисам имао појма о Светом Сави, само сам знао да је то наш велики Светац, школска слава и да је учинио доста за нас Србе. Затим сам прошле године у мају осјетио невјероватно јаку жељу да пођем на Свету Гору, баш кад сам се, до тада, највише упустио у нашу вјеру и наше православље.

Три дана пред пут сам прочитао књигу "Живот Светог Саве" коју је написао наш Свети Владика Николај Жички и просто ме је било срамота што нисам знао апсолутно ништа о, за мене највећем витезу међу Србима, Растку Немањићу - Светом Сави.

Драга Марина Рајевић ме је у емисији питала на ког витеза из историје се највише угледам, нисам дао прецизан одговор али сада дијелим са вама да то заправо и јесте Свети Сава. Његов живот ме је изузетно инспирисао и вјерујем да ме је сам он и позвао да пођем у наш Хиландар, да осјетим мјесто на којем је и сам он крочио прије толико година, поистовијетио сам се са његовом жељом да за наш православни и српски народ да свој живот и остави велику задужбину за све нас. Јако ми је жао када видим да га неки међу нама данас покушавају пљувати, али нису свјесни браћо и сестре да пљују саме себе. Али, имам разлог због којег више не жалим за тиме, а то је да сам осјетио велики позив и потребу да ја данас, недостојан, узмем мач витеза новог доба и одсијечем колико год злобе могу са нашега народа и оних који желе да погледају прво себе прије него ли кажу нешто за другога. И то браћо и сестре јесте мој крст који бирам да носим и ја га тако доживљавам. Можда не бих ово требао говорити овако, да не испаднем горд, јер не дај Боже да једног трена будем када је то у питању, али желим да све оно што радим буде на корист мом народу, по Божијем промислу, онако како буде требало бити. Ускоро пуним 20 година, знам да јесам млад и многи ће ме тако и доживјети, али дубоко вјерујем да је Господ Исус Христос у свима нама, од самог зачећа па до смрти, само је на нама да га препознамо, а ја све ово што говорим, говорим у надању и молитви да Га препознао јесам и да је све ово по вољи Његовој. Ја ћу дати све од себе и урадити оно што је до мене, а Господа молим да буде воља Његова и како се ја будем осносио према овом позиву и прихватању ове одговорности, тако ми Бог дао!

Хвала Ти још једном, Свети оче Саво.

Амин.”

Божјом промишљу, у априлу 2024. се заједно са својим добрим пријатељем и братом у Христу, Луком Зејаком, упућује на ходочашће од Бијелог Поља до манастира Острог, дуго 155 километара. Како каже, само је осјетио позив и позвао брата Луку уз питање да пође са њим, на шта је Лука пристао и сјутра дан без икакве опреме и спремности за тај подвиг, осим јаке вјере у Господа и молитве Светом Василију Острошком, што му је било и једино потребно, упутио се ка Острогу малим корацима.

Недуго након тога, Стефан се како је и сам поменуо у горњем тексту, упућује се како он каже, позивом Светог Саве, на Свету Гору гдје посјећује светогорске манастире, међу којима је највећи утисак на њега оставила задужбина Светог Саве, манастир Хиландар. Такође, више о томе можете погледати на његовом јутјуб каналу на којем је окачен видео са његовог поклоничког путовања на Свету Гору.

Велики дио свог досадашњег живота провео је у цркви, на литургији и доста дуго уназад се едукује о нашој православној вјери. Одлучио је да се појави на друштвеним мрежама јер је осјетио потребу да буде тамо гдје су и сва његова браћа и сестре у Христу, те да подијели са свима његове мисли и ријеч Божију у оној мјери за коју има Благослов и колико је компетентан. У циљу усавршавања и даље едукације, поред много прочитаних књига и оних које ће тек прочитати, дугогодишњег искуства са присуства богослужењима и разноликог и значајног животног искуства којег је игром случаја стекао доста, већ јако млад, одлучио је како је већ поменуто раније у тексу, да заврши и теолошки факултет те самим тим настави да ради на развијању свог дара који му је Господ Бог подарио, у циљу да свима вама на што ближи начин прикаже љепоту, љубав и благодат наше православне вјере и Светосавља.

Како Стефан говори: ..Бити витез у данашњем времену је велики подвиг јер оно што је суштина живота, данас је постало ”чудно” у свијету. Зато желим да помогнем свакоме од вас да препозна дарове које му је Господ подарио, да радите на себи сваког дана и да проблеме претворите у изазове који ће вас начинити бољим људима. Својим искуством желим да олакшам свима вама и да учествујем у превазилажењу ваших изазова и мука, те да заједно са вама носим тај крст и да се заједно усавршавамо у Христу.”

Све што Стефан качи на мрежама и дијели са људима, контролише његов отац и даје све од себе да никад не скрене са правог пута, а прави и једини пут јесте Господ Исус Христос, који је пут, истина и живот. Управо зато, Стефан не говори о темама за које није компетентан. Стекао је дугогодишње искуство у раду кроз сезонске послове гдје је радио као конобар, шанкер, продавац крофница и кукуруза и још доста тога. Радио је разне онлине послове и учествовао у развијању разних онлине бизниса, тренирао је и кошарку 6 година, ишао у плесну школу, свирао клавир, опробао се и у фудбалу и каратеру, али га је све што је у животу радио увек водило или враћало ка истоме, а то је пут према Господу Богу нашем.

Вјерује да је пронашао себе и да је смисао живота пронашао управо у служењу Богу и народу, тако да је зато и кренуо овим путем рекавши да ће он дати све од себе, својих 100% и свој максимум за који је способан, а да остало препушта вољи Божијој.

Данас наставља да снима видео снимке за свој јутјуб канал, инстаграм и тикток профил и како каже, ради на развијању највећег дара који му је Господ подарио, а то јесте јавни говор, односно у неком можда будућем мисионарском раду уколико буде стекао неко више звање, по благослову, проповиједање. Жели да прикаже свој живот младог православног мушкарца, под притиском савременог доба и тиме укаже на важност одржавања кодекса витеза новог доба о коме говори у својој новој е-књизи - Постани Витез Новог Доба.

Одлучио се за писање е-књига јер како каже, има велику жељу да у будућности објави своју праву физичку књигу, али како сада није у могућности, користи максимално ресурсе које има и проналази начин да његово писмо дође до великог броја људи у виду е-књига.

Позива нас на константан рад на себи и тежњу ка усавршавању у Христу, а самом тежњом ка постајањем најбоље верзије себе, што је немогуће остварити, неминовно ћемо сваког дана постати макар мало бољи него што смо били јуче, у сваком аспекту живота на којем радимо.

Слава и хвала Богу за све.