< Nazad Nisam imao neki poseban razlog da te večeri izađem iz stana. Bio je običan, blag prolećni dan koji je prešao u noć bez ikakvih najava. Nisam planirao da idem bilo gde, ali jednostavno sam ustao, obuo patike i krenuo. Osećao sam se prazno....

< Nazad Dobrodošli u prvo izdanje emisije "Čudni su putevi ljudski" na "Frekvencija Krajnosti" radio stanici. Danas vam donosimo ekskluzivnu priču koja će vas naterati da se zapitate – šta čoveka navede da pokuša da uništi svet? Ovo je prič...

< NazadProšla je već godina. Hodam ovim putem, i dalje s tobom, iako tebe više nema. Sećanje na vreme koje smo proveli zajedno uvek mi diše za vratom. Ne bežim od njega – zašto bih? To je sve što mi je ostalo od tebe. Slike vremena provedenog sa t...

< NazadPostoje trenuci kada stvarnost postaje nepodnošljiva, kada svaki pokret deluje kao uzaludno ponavljanje unapred određenog ciklusa. U takvim trenucima, snovi postaju jedini oblik spasa, jedina oaza u kojoj je sve moguće. Granice stvarnog sve...

< NazadProbudio sam se u zamračenoj prostoriji. Zidovi su delovali nestvarno - više kao senke nečega što bih možda trebao da prepoznam, ali misao mi je uporno izmicala. U isto vreme, osetio sam snažan bol... barem mislim da je bio bol. Nisam mogao...

< NazadU prostoriji namenjenoj za praćenje funkcija stvorenja iz kapsule M-72, naučnik je sedeo ispred monitora, i pažljivo čitao poslednje zabeležene podatke. Ono što je pročitao izazvalo je talas panike u njemu. Dešavalo se upravo ono čega su se...

< NazadSvi poznajemo taj osećaj. Kada izgubimo nekoga ko nam je značio sve na svetu. Iznenada, bez ikakve najave. Koračamo kroz život zajedno, a već sledećeg trenutka ostajemo sami. Povremeno odemo na mesto gde ta voljena osoba sada večno počiva. ...

< NazadPetnaesti Novembar - Jedan sat posle ponoćiLiam je te noći primio poziv od policije. Glas sa druge strane linije saopštio mu je da su njegovi roditelji doživeli tešku saobraćajnu nesreću i da su prebačeni u bolnicu, na intenzivnu negu. Bez ...

< Nazad Svakim danom realnost se sve više i više topila oko mene... Barem sam ja tako osećao.  Sećam se prvog neobjašnjivog događaja kada sam imao osam godina. Igrao sam se ispred naše stare kuće. Uglavnom sam bio sam jer smo živeli u malom ...